Iz sna me je trgnuo dobro poznat osecaj nelagodnosti. Fleshbek proslosti koji me vec dugo progoni. Moram priznati da sam se iznenadio jacinom emocije koju sam osetio. Slike su bile pune boja, mirisa i osecaja i svaka me je iznova i iznova sekla u takotvima koje su proizvodile moje grudi. I na samo trenutak koliko je bilo potrebno raciu da dodje online bio sam bespomocan, u klopci sebe samog. To je jedino sto ti je preostalo, taj prljav trik me navodi samo da prezirem slabost, iako nemam razloga za to. Unishticu te uskoro i na polju nesvesnog kao sto sam prekinuo tvoju egzistenciju na javi i prestacesh da postojish, prestacesh da budesh vazna, a vetrovi vremena ce duvati u jedra koja si tako ponosno istakla u suton i necu se okretati da gledam kako zalazish i nestajesh iza horizonta secanja, jer se radujem Aurori koja dolazi
Pre nekog vremena, dobio sam bicikl od veoma mi drage osobe.Nisam imao bicikl 10 godina. Bio sam jako uzbudjen cinjenicom da cu se kotrljati ponovo. Ima zaista nečega u tome.
Nedostajao mi je taj osećaj kada sopstvenom snagom pokrećeš točkove. Kada osetiš posle nekog vremena da su ti noge otežale kao da su od olova, da krv pumpa, a majca se natapa znojem. Osecaj jako prijatan kada znaš da te mogu odvesti gde god poželiš naravno ukoliko imaš volje. Osećaj slobode, osećaj mira samo ti i put.
Danas sam se po prvi put nakon deset godina osetio lako poput deteta, pomislio sam kako bih mogao da poletim vozeći se istim poznatim ulicama i stazicama kojima sam prolazio nekada davno iako je zemlja sprala tragove tog dečačića a asfalt nije pamtio naše poznanstvo. Bilo je to potpuno drugo vreme izmešteno iz ose vremena i prostora kada smo bili srecni, kada je pivo bilo 2 dinara (Zajčarsko), a neke stvari samo misaona imenica u nekom sajns fikšnu.
To je bila test vožnja pošto sam nedelju dana proveo u njegovom sređivanju. Kupio sam dve unutrašnje gume od poslednjih para i instalirao ih. Naprskao WD da bih da bih ga oživeo i razmrdao jer je stajao u mestu mnogo godina izložen elementima. Poskidao branike i dinamo, podesio menjače i kočnice. Test vožnja je morala da sačeka jer sam uglavnom umoran dolazio sa posla i nisam imao snage da ga provozam kako treba pa sam čekao prvi vikend da bih video plodove svog rada. Naspavan i odmoran odlučio sam da se provozam prvo oko naselja, što je vrlo veliki krug. Ispostavilo se da sam morao da stajem par puta da bih dotezao zadnju kočnicu jer je matica bila isuviše labava. Uživao sam u svakom trenutku vožnje prožetom novim albumom Deftones-a kojim se ovih dana trujem.
Usput svratio sam i pokupio svoj prvi boken od sensei-a koji sam naručio pre tri meseca a nisam imao vremena da pokupim. Bilo je zapravo malo smešno videti me kako za pojasom imam zadenut mač, verujem da nekim ljudima nije bilo jasno o čemu se radi, no ne mari. U povratku blizu kuće seo sam u park, zadihan jer sam potpuno van kondicije, izanalizirao sam svoj novi mač od punog javora koji je bio potpuno savršena replika katane i usput ponovio dve kate koje sada mogu mnogo bolje da usavršavam jer je to nemoguće raditi shinaiem.
Iako je bio lep i sunčan dan baš kao onaj te već davne 1986 godine 26. aprila duvao je vetar, ali ni on nije mogao da pokvari sliku koju ima moje naselje. Vetar je njihao krošnje drveća između kojih sam igrao fudbal i gde su se ostvarivale vrlo važnje pobede u detinjstvu. Za ovaj park me vezuje toliko toga. Nažalost, moje omiljeno mesto više ne postoji. Zvali smo ga “Tri drveta”. i to je bilo naše mesto sastajanja, tu smo pekli purenjake u vrelim letnjim noćima kada smo pozajmljivali gajbe iz obližnjeg supermarketa da bi ložili vatru podeljeni u ekipe, svako zadužen za nabavku određenje sirovine. Dve trešnje i orah. Tri diva koji su ćutke posmatrali kako odrastamo, tri drugara na koja si uvek mogao da računaš. Kao i mnogo što šta jedna je trešnja istrulila i od nje je ostao samo panj da svedoči o njenim godinama. Orah je ubrzo zatim otišao za svojim drugarom…dok je treći ostao da nastavi da stari sa nama.
Japanska jabuka je divno procvetala.
Sreća?
To je kada primećujete detalje, to je lepa reč ili osmeh. To je zagrljaj. To je sunce na vašem licu. To su leptirići u stomaku.
John Bosswell Simfonija nauke – Naučno znanje za široke narodne mase .
Posted: January 31, 2010 in Popular Science - Atheism, Trablmejker Nadkultura
“Nešto unutar nas prepoznaje da je Kosmos naš dom” – rekao je Carl Sagan u svojoj istoimenoj knjizi koja je takođe postala i najgledanija naučno popularna emisija pod istim naslovom. Sagan je preminuo 1996. godine nakon teške bolesti, ali njegovo zaveštanje koje je ostavio za buduće generacije živi i dalje.
Budući, da sam veliki poklonik nauke, muvam se dosta po internetu tražeći literatutru iz raznih oblasti, a takođe naučno popularne dokumentarce koje bih eventualno mogao da pogledam. Sasvim slučajno jednom prilikom otkiro sam projekat naslovljen “Symphony of Science” koji je ovih dana doživeo globalnu slavu putem youtube-a, a koji je rad John Boswell-a producenta i kompozitora koji je došao na ideju da umiksuje i uhvati reči divova nauke poput gore pomenutog Carla Sagan-a, Stivena Hokinga, Richard Dawkins-a, Michio Kaku- a i ubaci ih u svoje kompozicije i na jedan potpuno nov način približi širokim narodnim masama pitanja kao što su: Ko smo mi? Odakle smo došli i gde idemo.
Do danas Boswel je producirao četiri spota Symphony of Science koje možete pogledati na Youtube-u, a dva su već izašla i na vinil. Naravno, kako je sam autor rekao u intervju za website exeminer.com
“Spotovi neće uticati na ljude u istom maniru, ali bih voleo da približim razna pitanja raznim ljudima. Spotovi su koncipirani tako da mogu da služe kao edukativno zabavni hibrid i ujedno pokazuju koliko je jaka naučna filozofija i poruka koja ona nosi. Onima, kojima su ovi koncepti poznati nadam se da će ih videti u novom svetlu i da će im se dopasti nov pristup.“
Prvi remiks, “A Glorious Dawn,” orjentisan je na rad astrofizičara Karla Sagana i teoretskog fizičara Stivena Hokinga. Saganove reči su itekako lirične. Ko bi mogao da zaboravi njegove poetične opise svemira iz njegovih knjiga ili iz serijala Kosmos? Njegov glas je mekan i melodičan sa specifičnim akcentom, setite se: “Billions and Bilions“. Koristeći Sagonove klipove itekako ima smisla za projekat poput ovog, dok glas Stivena Hokinga dolazi sa specifičnom elektronskom augmentacijom koja je uzrok njegove bolesti, ali ipak ima svoj unikatn obris. Zajedno sa klavirskom melodijom njihovi glasovi prelivaju se kao sunčevi zraci u ranoj zoru.
Uz audio, Boswell razmišlja i o vizuelnoj interpetaciji koje bira za svoje remikse – to je upravo ono što ističe pesmu i navodi gledaoca da nastavi da gleda. Prvi video ima više od 2,7 milona individualnih hitova (hits) na Youtube od kako je postavljen 17. Septembra. 2009. godine, a 7 inčni vinil izašao je 9.11.2009. u čast onoga što bi bio Saganov 75 rođendan.
“We Are All Connected” naziv je druge kompozicije u kojoj se uz Saganov glas pridodaju glasovi fizičara Richard Feymen-a, autora Bill Nye-a, i astrofizičara Neila deGrasse Tayson-a. Bosswell hvata strast i entuzijazam ovih vrlo poznatih naučnika sa tečnom melodijom koja spaja elemente pesme. Boswell-ovo komponovanje dolazi do izražaja iz jednog prostog razloga – melodija vam se nakon prvog slušanja zaglavljuje u glavi.
Treći remiks, “Our Place in the Cosmos,” je možda Boswell-ov muzički najavanturističkiji poduhvat. Kompozicija posduje miran R&B gruv koje prethodne nemaju ili im nedostaje. Dalje, uz Sagana pesma nosi reči kosmologa Robert Jastrow-a, eksperta na polju teorije struna Michio Kaku-a, i teoretičara biologije Richard Dawkins-a. Dawkins-ov refren ostaje upečatljiv slušaocu dugo nakon završetka pesme.
“Matter flows from place to place, and momentarily comes together to be you. Some people find that thought disturbing; I find the reality thrilling.” Richard Dawkins
U najrecentnijem Boswell-ovom remiksu “The Unbroken Thread” postavljenom 6. januara prirodnjak David Attenborough i Jane Goodall primatolog priključuju se Saganu. Video spot ima dosta materijla iz mnogih naučnih dokumentaraca koji ilustruju ono što je izgovoreno, a dodatak ženskog vokala Jane Goodall donosi osveženje u odnosu na prethodne numere. Sama tema je raznovrsnost života na zemlji i jedan zaista fin i uprošćen način predstavljanja teorije evolucije.
Boswell napominje da vreme za produciranje svakog videa varira. “Prosečno vreme za svaki video je oko tri nedelje rada par sati dnevno. Najviše vremena je potrebno za prelaženje naučnog materijala i filtriranje do pevljivijih stihova: ovo je ujedno najteži i povremeno vrlo frustirajući deo procesa. Ostatak je nešto u čemu zapravo uživam i odatle postaje tečno i slobodno. Prvo napravim pesmu pa onda editujem video”.
Šta je to što “tera” nekoga ko nije naučnik ili “full time” muzičar da uloži toliko vremena na ovakav projekat?
” Nisam naučnik, to je istina. Moja strast prema nauci počela je posle koledža. Zapravo, bio sam faciniran kada sam gledao prvi put Saganov Kosmos. Nedavno sam tek počeo da eksperimentišem sa remiksima. Mislio sam da bi bilo prosto u redu napraviti neku vrstu tribute-a ovom velikom naučniku. Ogroman pozitivan odziv ljudi na “A Glorious Dawn” i potencijal za slične video spotove inspirisao me je da nastavim sa idejom i da je proširim da više polja”
Na neki način, Symphony of Science je samo kreativna vežba, ali takođe ima i dublju svrhu. “Bitno je dotaći što više ljudi. Neki od njih cene muziku, dok drugi cene poruku koju ona nosi. U svakom slučaju šta god da je slučaj biću srećan”, kaže Boswell i napominje da će nastaviti da pravi Symphony of Science spotove, ali takođe ima i nekih ideja koje nisu u vezi sa naukom već i sa drugim poljima ljudskog delovanja.
Za više informacija o John Boswell’s Symphony of Science ili njegove druge muzički projekat Colourpulse možete naći ovde. Takođe, na istom linku možete skinuti video klipove kao i mp3 verzije pesama.
U međuvremenu izašao je i najnoviji klip svojevrsna oda nauci – Poetry of Reality
Ne znam da li vas ovakve teme dotiču i koliko imate želje da otkrijete neverovatan svet naučnih činjenica koje vam daje prelepu sliku realnosti i našeg mesta u univerzumu oslobođene od metafizike lakših sveznajućih dogmi, ali jedno je sigurno vratiće vam osmeh na lice.
Tekst adaptirao, prilagodio i dopunio : Hades
Izvor: www.examiner.com
Predamnom je vrlo smeo poduhvat koji nam dolazi iz susedne Bosne i Hercegovine iz, meni barem, predivnog Sarajeva. Naime, u pitanju je regionalni zbornik koji je okupio ex jugoslovenske snage pisane reči – u ovom slučaju poezije. Na prvi pogled, kada mi je knjigu poslao moj prijatelj Milan B. Popović, (koji je takođe jedan od autora) bio sam fasciniran činjenicom da pred sobom imam zbirku poezije štampanu u tvrdim koricama (vrlo bitna stvar za one koji vuku knjige sa sobom po raznim torbama zbog manjeg habanja) vrlo zanimljivog idejnog rešenja u pogledu (da ne lupim pravac umetnosti) slike nekog od izma prve polovine prošlog veka zanimljivog naslova „Pad faraona“ koja oslikava lice potrošačkog društva.
VrisakOno što na prvi pogled kada okrećete strane možete da primetite, osim toga da svaki autor ima svoj prostor, jeste veliki broj fotografija (onih koje stavljaju ljudsko lice na stihove koje čitate) i one iz domena umetničke koje ilustruju stanja, emocije, trenutke zarobljene da traju, da budu sačuvani i nemo zapamćeni. Zaista daju osveženje i zapravo nekako su potpuno van konteksta tj. nisam očekivao spoj pisane i vizuelne umetnosti, barem ne u ovakvom tipu štiva.
Drago mi je što je ovaj pesnički zbornik podržalo dosta mecena koji su izlistani na kraju knjige, to mi samo govori da tamo neko osim što ima entuzijazma, želi da pomogne u borbi da se osigura opstanak jedne vrlo specifične forme (rekao bih najintimnije) i da je održi. Što se tiče sadržaja mogu reći da je izrazito naivno ljudski… topao. Kako prolazite kroz knjigu svaka strana natopljena je nadom, nemirom, patnjom, tugom, zabrinutošu – normalno rekao bih za ovu vrstu izraza, osim kada nije usiljena, izvitoperena, silovana i zloupotrebljena da oslikava površnost i nešto što je prolazno na jednu noć, ali nažalost ima i takvih primera. Od osam autora izdvojio bih par čije pisanje je izazvao “vrisak” pa ću nanizati par pesama: Tu su: „Majci“, „Drkanje cuki noge“, „Ti si kao svila“, „Da je Nietzsche živ“, „Divlje srce“, „Ubuduće ne pričaj o budućnosti“, „Granica“, „Provociram sivilo“…
Iako se stavlja akcenat na ljubav – ona, koja je ideal od kako je sveta i veka, ona koja prožima, potapa i dolazi u raznim oblicima nije jednostavna, niti pristupačna svima. U odsustvu duha, morala, u distorziranim odnosima i iskrivljenim realnostima, paralelnim svetovima moramo shvatiti, razumeti i prihvatiti da tek nakon što se probijemo kroz trnje vidimo pupoljak i njegovu lepotu koja nas baca na kolena.
Imati moć da jedan stih nosi dubine okeana čini se podjednako teškim zadatkom kao što je nositi teret Atlasovih nebesa, a to je ovde uglavnom postignuto. Izgubljeni u snovima priključeni na realnost, beg u misli je nešto što svako može, ali (pošto u životu uvek ima jedno ALI) retko ko ume da to oseti i prenese.
Njegovi radovi su prepuni suptilne lirike, kolokvijalizma, naturalizma i meditativne filozofije. Nije voleo da sedi u školi (što ne znači da vi sada treba da bežite sa časova)
Verujem da većina vas prepoznaje ovog čoveka, ili bi barem trebalo da ga se seća iz čini mi se šestog razreda osnovne škole (ili u srednjoj) kada ste u okviru časova srpskog jezika radili Gradinara koji vam se tada činio potpuno dosadnim i niste znali zašto čitate tako nešto. (Doduše, sada klinci imaju Hobita i Hari Potera u čitankama, mada mislim da je više bilo do dizajna same čitanke). No, danas nećemo ponovo raditi Gradinara, ali ću vam opet skrenuti pažnju na čoveka za koga se slobodno može reći da je jedan (da se izrazim u religijskom maniru) apostola pesništva. Osim što čak dve države imaju njegove pesme kao himne, a to bi bile Bangladeš “Amar Shonar Bangla” i Indija “Jana Gana Mana” ,
Tagore (1861-1941) je ujedno i prvi azijski spisatelj koji je dobio nobelovu nagradu za književnost davne 1913. godine. Kao pripradnik manjinske Brahmin grupe živeći u Kalkuti (to je ono mesto iz one pesme Beogradskog sindikata) pisao je od svoje osme godine. U svojoj šesnestoj godini izdao je prvu zbirku pesama pod pseudonimom Bhanushingho (što bi znacilo Lav Sunca), kao i prve priče i drame. Bio je veliki pobornik pokreta za nezavisnost Indije. Osnovao je Visva Bharati Univerzitet. Modernizovao je Bengalsku umetnost odbacujući Indijske striktne kanone i forme. Njegove novele, kratke priče, pesme, eseji imaju prebogat i vrlo različit spektar tema od političkih, religijskih do onih ličnih i privatnih.
tagoreNjegovi radovi su prepuni suptilne lirike, kolokvijalizma, naturalizma i meditativne filozofije. Nije voleo da sedi u školi (što ne znači da vi sada treba da bežite sa časova), ali je zato voleo da putuje. Sa svojim ocem napušta Kalkutu u februaru 1873 i luta Indijom i zaustavlja se u Amritsar-u gde ostaje duže vreme kako bi proučavao istoriju, astronomiju, modernu nauku,Sanskrit i poeziju. 1877 komponuje nekoliko najvećih dela. Već 1878 godine našao se u Engleskoj gde je izučavao Šekspira, 1890 godine napisao je Manast što bi bila kolekcija koja sadrži njegovu najpoznatiju poeziju. Posle smrti svoje dece (imao petoro) i žene osniva Ašram i do 1930 godine borio se za prava običnih ljudi ujedno nastavljajući da piše. U poslednjih dvanaest godina se sve više angažuje u političkoj sferi. U tom periodu izdao je petnest tomova koji su sadržali poeziju, prozu (eseje,novele drame), a njegova poezija dobija sve veće naučne tonove kroz njegova istraživanja biologije, fizike i astronomije koja su se ogledala u sve većem naturalizmu i poštovanju naučnih zakona, a to se najbolje vidi kroz narative naučnika koje je citirao u mnogim pričama.
Poslednje četiri godine života obeležila su dva perioda ekstenzivne bolesti. 1937 godine izgubio je svest i bio je u komi duži period vremena nakon čega se jedva oporavio. U tom periodu napisao je najfinija dela, a sva su bila preokupirana motivima smrti. Posle velike patnje umro je 7. avgusta 1941. godine i to je dan koji se i dan danas oplakuje gde god ima Bengalskog naroda.
Njegova putovanja odvela su ga preko pet kontinenata u preko trideset zemalja gde je držao predavanja i upoznavao svoje savremenike poput: Alberta Anštajna, Wilijema Jejtsa, Tomas Mana,H.G Velsa, Bernard Šo-a i dr. Na svojim putovanjima promovisao je svoje ideje i politička ubeđenja.
Napisao je osam romana, četri novele preko hiljadu pesama poezije, komponovao oko 2,300 pesama, takođe bio je odličan slikar. Tagoreova pesma (rabindrasŋgit) postala je integralni deo Bengalske kulture.
Ipak najbolje ga znamo preko poezije čija je forma prelzila iz klasičnog formaliza u komičnu, vizonarsku, mističnu. Najinovativniji period njenog stvaranja je bio kada se Tagore upoznao sa ruralnom bengalskom folk muzikom.
E sad, nasuprot svim ovim biografskim naklapanjima moje upoznavanje sa Tagoreovim stvaralaštvom (osim pomenutog šestog razreda kada moj korteks nije mogao da pojmi polovinu sveta oko sebe) kada sam postavši član bibiloteke moje srednje škole nabasao na malu crvenu knjižicu koju je objavila REČ I MISAO davne 1977. godine. (ta izdanja i sada možete da vidite po ulici uglavnom recimo ispred rekotorata ili Filološkog). predivnog i prostog naziva “Himna čoveku” je jedna vrlo mala selekcija pesama koje hvataju fragment bića koji je svaku reč isijavao iz sebe i zapisivao. Svaka ta reč formira stih koji zrači pozitivizmom, neverovatnom elegancijom izvlači osmeh, i budi čistotu duha, dok opčinjenost prirodom budi katarzu koja nema granice.Svaka preporuka.
TI I JA
Ti ispunjavaš moje misli
Dan za danom
pozdravaljm te u samoći
Van sveta
ti si zagospodarila
Mojim životom i smrću.
Kao sunce na izlasku
Moja duša tebe netremice gleda
kao jedino oko.
Ti ličiš na uzvišeno nebo,
Ja ličim na beskrajno more
A između pun mesec plavi.
Ti si večito spokojna
Ja sam bez počinka trajno
Pa ipak na dalekom horizontu
Mi se stalno srećemo.
Cudi me kako sam uspeo da prezivim prvi dan. Tog dana koji je bio kao svaki drugi do tada, postao je marker kraja jedne ere i pocetak nove. Zaista kada se setim imam osecaj kao da je bilo juce, a ne pre 730 dana, tj. 733 sada. U pocetku ziveo sam dan za danom udaljavajuci se svakom revolucijom planete ili bolje reci krenuo sam u nekom pravcu, cisto da se izgubim u trenutku, jer na istom mestu ma koliko zeleo nisam mogao da ostanem. Korak po korak, sekund za sekundom, minut za minutom, sat za satom, dan za danom, nedelja za nedeljom, mesec za mesecom i na kraju godina za godinom putovao sam sporo u buducnost. Istina jeste da sam na tom putu u buducnosti upoznao malo dobrih ljudi vise onih koji te sa prezirom gledaju. Video sam mesta bio svedok mnogim lepim i ruznim stvarima, bio saputnik na kracim linijama. Prijatelj kada je zatrebalo, neprijatelj kada je to bilo nuzno. Uspesan gde je trebalo, neuspesan jer u podvigu nisam video smisao. stagnirao da bih se potsetio da nije bilo dovoljno. Usput na tim kaldrmama po kojim sam hodio, pravio sam greske, uzivao sam u svojim manama, hedonizmu koji me prozima u shupljini i crnilu koje me ispunjava ljudi su videli potencijal, osetili su pozudu, zeljni jos jedne doze tudje nesrece jer se hrane tudim zivotima u odsustvu svog. A ja sam samo zeleo da me ostavi na miru. Da prekine da me progone misli, da konacno prekinem da se secam, da osecam, da mi bude stalo. Mir. odlicne pilule sa praznim trouglom otupljuju, ususkavaju, donose nove tonove sivilu i postaju prijatelji. Sad sam bolje iako ne daleko od pocetka ono sto je bitno da se shvati kod vremena jeste da ono izmeshta. Ne lechi vec izmeshta. Stavlja u fokus druge linearne stvari po x,y,z osi i redizajnira bice. Vishe ne razumem ljude koje sam nekada razumeo, niti opravdavam svoje postupke a ni postupke drugih na nacin na koji sam to nekada radio. Znam vise. Saznao sam vishe. Razocaraniji sam nego sto sam nekada bio, bolje izgledam, hranim se loshije dodushe, vishe pijem, loshe spavam. Imam vishe reci u vokabularu. Reci su tecnije, argumenti su jaci i validniji. Stavovi su tvrdji i utemeljeniji.
Razmisljanja su dublja, a osecaj ljudskosti je sve veci. Gresim, ali se trudim da na kraju dobijem tu titulu roda edaina, da volim, da grlim, da pruzam sve da ne uzmem nishta za uzvrat. Kao sto rekoh sada imam novi fokus, novu aspiraciju, novu zelju, da budem Ikarus.
Sutra je 734.
Kristofer Hičens – bog nije veliki Kako religija truje sve
Posted: September 13, 2009 in Popular Science - Atheism, Trablmejker Nadkultura
- Hitchens
Nakon malo duže pauze (ili bolje rečeno obaveza koji se tiču egzistencije) voleo bih da vam predstavim čoveka koji spada u autore na spisku “must read” u vašem životu. Mogu da kažem da sam poprilično bio iznenađen kada sam u našoj knjižari zatekao ovo izdanje u prevodu, posebno zato što tema ove knjige nije kod nas u tolikoj meri zaživela (ukoliko naravno ne uzmemo u obzir na hiljade i hiljade tekstova koji kruže internetom) kako je to slučaj u svetu i o njoj se sa mnogo latentnošću šapuće. Dakle, govorimo o razumu, humanizmu, nauci, sekularizmu, o osnovnim ljudskim pravima. Mala zamerka ide na kvalitet štampe, štamparske greške i cenu s obzirom da je ovo izdanje zaslužilo ako ništa drugo ono barem tvrđe korice i bolji papir. (nasuprot svom onom đubretu koje se štampa)
Kao i sa prethodnim autorima koje sam pokušavao da predstavim na ovim stranama, a koji se pored mnogo drugih stvari bave i pitanjem religije (bolje reći diskreditovanju iste) Kristofer Hičens je jedan od “četvorice jahača” (pored Sem Harisa i Ričarda Dokinsa – zapravo još uvek nisam napisao ništa o Den Denetu što se da ispraviti). i možda najprovokativniji i najprodorni od ovih navedenih jer za razliku od njih Hičens zadire dublje i temeljnije u socijalne, političke, društvene, filozofske, metafizičke, etičke, egzistencijalističke (kako god hoćete) niše gde se supgodrotstavlja teizmu u bilo kojoj njegovoj formi. Da li je u pitanju teorija evolucije, ili evolucija kosmosa, nuklearno nauružanje, politika, Hičens je jedan od onih retkih koji to uzima na sebe heads on!
Ono što njega čini tako brilijantnim jeste njegov retorički stil (i ne zamenljivi britanski akcenat), potpomognut fantastičnim analitičkim umom (koji verovatno bi mogao da zapamti rezultate treće Beogradske lige zapad) i neverovatnom sposobnošću da to elokventno izrazi na takav način da to bude razumljivo i kristalno jasno apsolutno svakome. (da ne bude pleonazam baš).
Kristofer Hičens je vrlo zanimljiv čovek i ima vrlo šarenoliku biografiju. Pored toga što je ova knjiga prodavanija od Harija Potera Harija (sedmog dela) i bestseller u mnogo zemlja na palneti, on je izvanredan autor, novinar i književni kritičar čiji je stil pisanja istančan,vrlo pitak (Long Džon pitak), direktan
, ličan i pre svega vrlo snažan. Neko bi rekao na trenutke kontradiktoran, ali naravno samo na prvu loptu ukoliko se ne uzme u obzir sve što on jeste. Kroz njegov novinarski rad (kolumnista je za Vanity fair, Free inquiry , World post, ect.) talk show- ve, književne kritike,biografije i dokumentarne filmove vidimo pre svega jednog običnog sisara (kako voli da oslovljava homosapiens vrstu) koji na jedan vrlo hrabar način iznosi stavove koji mnogo puta i vrlo često nisu oni popularni.(neke ljude su spaljivali i ličnovali zbog izražavanja sitnijih stvari recimo da je zemlja okrugla) Nedavno je dospeo na Forbsovu listu 25 najuticajnijih liberala u Americi, iako sebe vidi kao radikalnog, a ne liberalnog. Takođe, ističe da veruje u filozofske vrednosti “Doba prosvetljenja”. Njegov glavni argument je da “koncept boga ili višeg bića jeste u osnovi totalitarističko verovanje koje uništava individualnu slobodu” i organizovanu veru (specifično tri Avramove religije ili velike monoteizme) vidi kao glavnog neprijatelja civilizacijiskim vrednostima i od toga gradi priču koja zalazi u sve sfere ljudskog delovanja. Ova knjiga je razblažen spisak svega što je uzrok i posledica ne tolerancije, jednoumlja, zatucanosti sado mazohizma koji se vekovima prenosi kao forma mudrosti, poruka mira, ljubavi i razumevanja.
Ukoliko vas interesuje dalje šta čovek ima da kaže preporučujem vam da pre čitanja “bog njie veliki” pogledate klip ispod koji ima sedam delova u nadi da će vam poljuljati ili potvrditi stavove koje ste do sada imali.Ako ništa daće vam dovoljno materijala za razmišljanje ukoliko vas je briga zapravo.
Za one koje ovo zanima preporučujem divnu zbirku od istog autora koja nosi naziv: The Portable Atheist: Essential Readings for the Non-Believer
