Iz sna me je trgnuo dobro poznat osecaj nelagodnosti. Fleshbek proslosti koji me vec dugo progoni. Moram priznati da sam se iznenadio jacinom emocije koju sam osetio. Slike su bile pune boja, mirisa i osecaja i svaka me je iznova i iznova sekla u takotvima koje su proizvodile moje grudi. I na samo trenutak koliko je bilo potrebno raciu da dodje online bio sam bespomocan, u klopci sebe samog. To je jedino sto ti je preostalo, taj prljav trik me navodi samo da prezirem slabost, iako nemam razloga za to. Unishticu te uskoro i na polju nesvesnog kao sto sam prekinuo tvoju egzistenciju na javi i prestacesh da postojish, prestacesh da budesh vazna, a vetrovi vremena ce duvati u jedra koja si tako ponosno istakla u suton i necu se okretati da gledam kako zalazish i nestajesh iza horizonta secanja, jer se radujem Aurori koja dolazi